Muzika i trke, ide li to?

Razgovarali smo sa Bojanom Vukčevićem, nama poznatim kao Medo. Ne samo sto je dobar u pustanju muzike nego je jos bolji za volanom koji iza sebe vec ima dvije titule u klasi N do 1150ccm u popularnom Malom N-u. Medo je 2015. godinu pauzirao, dok je ove godine uzeo učesce na Cazinu sa Citroenom C2R2 Maxi koji mu je ustupio Dražen Radulovic. Bojanu smo postavili par pitanja, koja se nisu odnosila na vrstu muzike koju pusta, vec na ono sto je nama vise poznato. Vukčevic je bio ljubazan I odgovorio na svako nase pitanje veoma opsirno.

Prvo, zašto trke, odakle želja za automobilizmom?

"Komplikovano pitanje "zašto?". To je valjda u krvi od rođenja. Dio odgovora leži u tome da su članovi uže porodice bili učesnici ili ljubitelji automobilizma i svega u vezi oktana. Stric je bio aktivni takmičar a otac je svojevremeno pomagao u pripremi automobila za takmičenja. I tako od malena sam radije išao da gledam karting, brdske, kružne i ostale trke od fudbala, košarke, rukometa. Dok su ostala djeca igrala fudbala, ja sam sa svojih 5-6 godina ustajao rano i odlazio na tadasnji STADION MALIH SPORTOVA, koji je nedaleko od moje kuće u centru Podgorice, gdje je poznati crnogorski automobilista i šampion EX-YU, Tihomir Aćimić posjedovao svoju karting stazu i rental kartinge. Pomagao sam često da se postavi staza od guma, a zauzvrat sam mogao da okrenem par krugova kartingom po stazi, što je bilo i više nego dovoljno da me čini srećnim cijeli dan. Iako sam počeo relativno kasno da se aktivno bavim automobilizmom od tada sam pasivno uključen u oktanski sport pa sam jednako kao tada sa 5 godina sa istim entuzijazmom pomagao u organizaciji takmičenja i svega ostalog u vezi sporta sve do danas."

Vaša prva trka, utisci? Ko je pomagao?

"Moj prvi "profesionalni" nastup je bio 2009 godine na Glavi Zete u popularnoj klasi 2 do 1150ccm Hibrid. Automobil i pored ogromne želje nisam imao sredstava da kupim pa mi ga je za ovu priliku ustupio veteran , dugogodišnji takmičar i vrsni mehaničar Zoran Radulović - Zoro bez kojeg ne bih mogao vjerovatno ni voziti trke jer je njegova pomoć što se tiče vozila ,takmičarskog iskustva i mehanike bila neprocjenjiva. S obzirom na sredstva, nisam imao prilike da testiram automobile, nego sam iskustva faktički sticao na treninzima, na meni do tad nepoznatoj stazi u kišnim uslovima. Zanimljivo je bilo da sam na oba treninga vozio slik gume, koje su predviđene za suve uslove, jer sam znao da ukoliko uništim kišne gume ,sledeći put neću imati druge pa sam odlučio da ih što bolje sačuvam za nedeljnu trku, što se pokazalo kao mač sa dvije oštrice, jer uprkos boljem stanju guma na drugoj strani stojao je nedostatak iskustva voznja na tim gumama u kišnim uslovima. Na prvom treningu, u jakoj konkurenciji od 10ak vozača i to pola njih sastavljeno od šampiona, sam bio na predzadnjem mjestu jer sam na jednoj serpentini usled prevelike zelje i brzine doživio okretanje i izgubio dragocjene sekunde. U sledećoj trening vožnji sam startovao bogatiji za veliko iskustvo sa prvog treninga i nisam dopustio istim greškama da se potkradu, a rezultat 3 mjesto u klasi, ispred mene samo vozači na kišnim gumama. Tu sam uvidjeo, iako nisam patio od nedostatka samopouzdanja, da mogu biti konkurentan uprkos nedostatku iskustva i sredstava i da mi upravo to dvoje hvale za vrhunske rezultate. Sve to sam potvrdio na nedeljnoj trci sa osvojenim 4-tim mjestom u klasi i zamalo propuštenoj najnižoj stepenici podijuma na debitantskom nastupu. Postoji anegdota vezana za taj nastup, a to je da su članovi mog kluba Budućnost i vlasnik vozila Zoro, kada su vidjeli da se ne šalim, strahovali da ću auto vratiti kao broj 66, a to bi značilo da ću naopako okrenuti tadašnji 99 na autu. (smijao se Bojan) Međutim sve se završilo u najboljem redu."

Da se osvrnemo na prošlu sezonu, Vaše učešće na Cazinu. Kako ste se odlučili da učestvujete?

"Plan za sezonu 2016 je bio da nastupim u novo nabavljenom automobilu Citroen Saxo gr.A 1600 ali zbog tehnickih razloga, a dijelom i finansijskih nisam uspio da auto osposobim 100% pa sam odlučio da ovu godinu potrošim u detaljnoj pripremi tog vozila.

Nastup na Cazinu je došao spontano, na ponudu prijatelja Dražena Radulovića, koji je bezrezervno ustupio svoj veoma vrijedan auto. Sa vrlo malo probe otišao sam na trku i platio već na 2.treningu neiskustvo sa takvim autom tako što sam imao blizak susret sa zaštitnom ogradom. (nasmijao se Vukčević) Na svu sreću auto je imao ostećenja samo kozmetičke prirode i mogao sam da nastavim odmah sledeću vožnju. Sledeći trening je bio prekinut tako da nisam imao dragocene kilometre potrebne da što više "uvozam" auto ali mislim da mi je to prilično dobro leglo već na prvoj trci kad sam uprkos tome što je auto trokirao zadnje 400m bio unutar jedne sekunde sa najbržima u klasi. U drugoj voznji iako sam početnik u klasi i prvi put imam dodira sa takvom vrstom auta (sekvencijalni menjač, trkačke kočnice, šper diferencijal...) nisam mogao da se pomirim da imam ikakav zaostatak pa sam drugu vožnju odvozio još bolje i agresivnije unutar sekunde sa najbrzima u klasi.... uprkos tome što je moj auto više od 100 kg teži od konkurencije. Na žalost problem iz prve vožnje se javio već na sredini staze i auto je počeo da prekida , tako da sam bio prinuđen da se parkiram sa strane i ostatak trke odgledam pored staze. Sve u svemu veoma sam zadovoljan nastupom jer sam pokazao da mogu da se trkam pri samom vrhu uprkos nedostatku adekvatnog treninga."

Vaši planovi za iduću sezonu? Što možemo očekivati?

"U sledećoj sezoni, opet zavisno od finansija i slobodnog vremena, planiram da nastupim na nacionalnom brdskom šampionatu i na odabranim trkama u regionu. Tim naravno je Amsk Buducnost kao i svih godina od kad nastupam, a što se tiče vozila ni to još jasno nije definisano jer smo nabavili još jedan vrhunski Pežo 106 grupe N sa kojim imam želju da se oprobam na pojedinim stazama , tako da je vrlo lako moguće da vozim par trka Saxa, prije svega da uđem u ritam sa tako jakim vozilom, a par trka 106-ticom . Što se tiče Saxa on je prošao kroz detaljne provjere i reparacije svih djelova kao i olakšavanje za klasu E1 u kojoj nastupam sledeće godine a uskoro će da posjeti Italiju, gdje će biti izvršeno profesionalno prilagođenje elektronike auta sa "trubicama" kao i pojačavanje motora za pomenutu klasu. Njegova snaga trenutno iznosi oko 190 ks ali nakon ovih zahvata očekujemo rezultate od preko 200 ks što bi trebalo da je više nego konkurentno u toj klasi."

I zadnje pitanje od nas, u kojoj klasi biste voljeli da se nađete jednog dana?

"Veoma teško pitanje, zato što imam puno neispunjenih želja u vezi ovog sporta i sve su mi njegove grane jednako mile i bliske. Volim brdske trke kao i svi Crnogorci ali isto tako želim da okusim i duele na kružnim stazama. Niži rangovi formula, poput formule Renault, su mi jako privlačni jer je to nešto što bi čovjek realno finansijski mogao da proba, recimo formula Renault kup u Italiji. Najveća draž svega toga je u izjednačenosti bolida gdje prevagu donosi vozač. E sad kad zanemarimo maštanje i pređemo u realnost, na brdu bih želio probati neku manju formulu tipa Gloria, kojoj odgovaraju nače staze ili neki jaki E1 automobil sa 4x4 pogonom."

Sa ovim pitanjem smo završili razgovor sa Bojanom Vukčevićem, kojem želimo puno sreće u narednoj sezoni. A Vi dragi čitaoci, nastavite da nas pratite i budite u toku sa svim dešavanjima sa naših staza kao i iz garaža samih učesnika.